Medica Centar

Intrauterini ulo zak - IUD ( intrauterine device, spirala) najcesce je izradjen od plastike ili kombinacije plastike i metala. Oblik spirale je prilagodjen obliku unutrasnjosti materice i ne mora nuzno biti spiralnog oblika. Naziv "spirala" za IUD je vise tradicionalnog karaktera zbog toga sto vecina modernih IUD nema spiralni oblik. Najcesce se izradjuju u dve velicine, za zene koje nisu radjale i za one koje su imale bar jednu vecu trudnocu. Danas postoje i tzv. univerzalne "single size" spirale.  Kod vecine modela plasticno telo spirale jeoblo zen o bakarnom ( bakarna spirala ) ili srebrnom zicom ( srebrna spirala) . Postoje i tzv. hormonske spirale koje permanentno "emituju" hormone i na taj nacin kontraceptivne efekte samog IUD cine pouzdanijim. Medjutim, hormonske spirale su indikovane samo koda je uz kontraceptivni efekat neophdno postici i korekciju odredjenih hormonskih poremecaja. Proizvodjaci preporucuju zamenu IUD svakih 3-5 godina. U nekim okolnostima kada je prisustvo IUD bez ikakvih nuspojava ovaj period se moze produziti uz konsultaciju ginekologa. Postoje primeri dugogodisnjeg (15-20 godina) nosenja spirale bez ikakvih komplikacija.

Mehanizam delovanja IUD se zasnivana sterilnoj upali sluz okoze materice, koju izazivaju sve vrste IUD kao nespecifi cnu reakciju na prisustvo stranog tela u materni c noj supljni, kao i mehanickomometanju procesa implantacije. Bakarn e IUD poseduju dodatniefekatposredovan delovanjem bakarnih jona koji inaktiviraju mnogobrojne enzime i podsticu produkciju prostaglandina, tako da je upalna reakcija jos sna znije izrazena. Povecana infiltracija leukocita i makrofaga je odgovorna za intenzivnu fagocitozu spermatozoida kao i za embriotoksicne efekte.

Hormonski IUDsvojim gestagenskim hormonskim uticajem ispoljavai efekte na cervikalnu sluz koja se zgusnjava i postaje nepropusna za sperm atozoide. Osim toga , ut ic e i na sluzn okozu materice koja se nalazi u stanju slicnom atrofij i. Ovim dejstvom se postize i smanje nje pokreljivost i jajovoda kojine mogu transportovati jajnu celiju cak i onda kada ovulacija postoji .

Intrauterini ulo zak je narocito pogodan za zene u periodu izme dju dve trudno ce , kao i u slucajevima kada zene ne mogu ili ne zele oralnu kontracepciju . Spirala je narocito pogodna za z ene iznad 40 godina kada raste rizik od ne zeljenih efekata uzimanja kontraceptivnih tableta. I UD spada u veoma konformne i kvalitetn e metod ekontraceptivne zastite.

Iako je spirala jedna od najkvalitetnijih kontracepcionih metoda njena upotreba je pracena izvesnim rizicima i komplikacijama.Jedna od njih je s pontana ekspulzija(izbacivanje) intrauterinog uloska ijavlja se u 0,5 - 1,5 % slu cajeva.Ucestalost ove komplikacije je ve c a kod rane insercije IUD neposredno posle porod jaja . Ve ca ucestalost spontanog izbacivanja IUD je ikodz ena koje nisu r ad jale.

Bolovi i nepravilna krvarenja se javljaju s a razli citom u cestalos cu. Obi c no se javljaju kratkotrajni i bolovi slabijeg intenziteta neposredno nakon insercije IUD. Tako dje u manjem broju slu cajeva se javlja predmenstrualni spotting. Nepravilna ili obilnija krvarenja koja zahtijevaju skidanje IUD javljaju se kod 1% zena . 

Pod pojmom "Lost IUD" ozna c ava se nemogu cnost nalaz enja kon ca spirale prilikom ginekolo s kog pregleda. Pri tome konac IUD mo ze stvarno biti izgubljen (pokidan ili umotan oko tela spirale)ili se raditi o trudno ci i povla cenju kon ca u samu supljinu materice. U ovakvim slu caj evima neophodan je ultrazvu c ni pregled i naj ce sc e histeroskopsko vadjenje IUD. S igurnost i bakarnih IUD u smislu kontracepcionih ucinaka se procjenjuje na 9 9 %, dok u preostalih 1 % dolazi do ne zeljene trudno c e ili cak vanmatericne trudnoce u 0,5 % slucajeva.