OVULACIJA I ULTRAZVUCNA PROCENA OVULATORNOG FOLIKULA
Ovulacija je kompleksan proces koji podrazumeva regulaciju funkcije jajnika na vise nivoa. Osim hormonskih dogadjanja koja determinisu folikulogenezu i ovulaciju sam proces ovulacije podrazumeva i mnoge hemodinamske, fizioloske, anatomske, strukturne pa cak i mehanicke dogadjaje na jajniku. U neposrednoj postovulatornoj fazi ukljuceni su i regenerativni procesi. Iz ovih razloga ponekad je tesko odrediti ne samo tajming ovulacije vec (sto je mnogo vaznije) "kvalitet" folikula. Pod kvalitetom folikula se najcesce podrazumeva njegova sposobnost da oslobodi jajnu celiju kao i samu cinjenicu da li folikul sadrzi zrelu i "operativnu" jajnu celiju. Hormonskim, biohemijskim i ultrazvucnim pokazateljima je to veoma tesko proceniti sa visokim stepenom pouzdanosti. Procena "kvaliteta" folikula je veoma vazna u stimulisanim ciklusima kada se zena priprema za neku od procedura asistiranog oplodjenja (IUI, IVF/ET, ICSI/ET i sl.).
Ovaj tekst ne
Sam proces folikulogeneze je pracen povecanjem krvnog protoka kroz jajnik. To je pokazano na vise studija u kojima je meren protok krvi kroz arteriju ovariku jajnika na kome se razvija dominantni folikul. Osim toga, jajnik na kome se razvija dominantni folikul je vecih dimenzija jednim delom zbog samog folikula a drugim delom zbog promena u samom tkivu jajnika koje jednostavno mozemo opisati kao otok tkiva. Ovi procesi su uslovljeni brojnim faktorima kao sto su hormoni, faktori rasta, faktori rasta krvnih sudova, vazodilatatorni prostaglandini, NO (azotmonoksid) i sl.
Sva ova dogadjanja se 2D ultrazvucnim pregledom ocitavaju kao blago uvecanje jajnika i pojava ovalne hipoehogene zone na jajniku koju zovemo ovulatorni folikul ili tacnije antralni folikul. Merenjem protoka krvi kroz arteriju ovariku u periovulatornom periodu redovno pokazuje znacajno veci protok krvi nego sto je to slucaj sa arterijom ovarikom suprotnog jajnika na kome nema ovulatornog folikula i to su opste poznate cinjenice.
a) Rana faza
prve faze ovarijalnog ciklusa. Kapilari su tanki sa tendencijom formiranja
pupoljka unutar petlje.
b) Srednja
faza prve faze ovarijalnog ciklusa. Kapilari su nesto deblji sa jasno
formiranim pupoljcima unutar petlje.
c) Kasna
faza prve faze ovarijalnog ciklusa. Kapilari su jos deblji sa jasno
formiranom anastomozom (vezom) unutar petlje.
d)
Predovulatorna faza (antralni folikul) ciklusa. Kapilari su sa formiranom
anastomozom koja ima tendeciju razvijanja mrezne anastomoze unutar
petlje.
e)
Ovulatorna faza ciklusa. Kapilari su sa formiranom anastomozom i
razvijenom mreznom anastomozom unutar petlje.
f)
Ovulatorna faza ciklusa. Kapilari su sa formiranom anastomozom i
razgranatom mreznom anastomozom unutar petlje.
g)
Postovulatorna faza ciklusa. Sve anastomoze unutar petlje se povlace, a
dijametar kapilarne petlje se smanjuje. h)
Postovulatorna faza ciklusa. Sve anastomoze unutar petlje su prekinute, a
dijametar kapilarne petlje jos manji.
2D UZ antralnog
folikula
2D UZ antralnih
folikula
Perifolikularni
krvni sudovi (Color Doppler)
3D rekonstrukcija
perifolikularnih krvnih sudova (Power Doppler)
3D rekonstrukcija
perifolikularnih krvnih sudova (Collor Doppler)
Protok kroz jajnik
tokom folikulogeneze
Protok kroz jajnik
tokom folikulogeneze
Protok kroz jajnik
tokom folikulogeneze
Protok kroz jajnik
tokom folikulogeneze
Sematski prikaz
folikulogeneze i krvnih sudova jajnika
Prostorna 3D
rekonstrukcija perifolikularnih krvnih sudova (Color
Doppler)
Prostorna 3D
rekonstrukcija perifolikularnih krvnih sudova (Power
Doppler)
Sematski prikaz perifolikularnih kapilara tokom
ovarijalnog ciklusa.
Sematski prikaz vaskularnih promena tokom folikulogeneze kao i prilozene 3D (Power i Color Doppler) rekonstrukcije vaskularne mreze periovulatornog folikula ukazuju na znacaj samih anatomo-histoloskih promena koje se dogadjaju na krvnim sudovima tokom sazrevanja folikula. Radovi mnogih autora potvrdjuju znacaj ovih prcesa za regularan razvoj folikula i sto je jos vaznije za pravilan razvoj najznacajnijeg produkta folikula - zrele i "operativne" jajne celije sa njenim celokupnim adneksalnim kompleksom gde se pre svega misli na zonu pelucidu.
Teznja za sto kvalitetnijom procenom stanja folikula i adneksalnog kompleksa jajne celije i same jajne celije proizilazi iz potreba moderne reproduktivne biologije i saznanja da su neki oblici steriliteta i nemogucnost oplodnje bas na nivou kompromitovane molekularne komunikacije izmedju spermatozoida i zone pelucide i/ili spermatozoida i jajne celije ( saznajte vise o tome). Iz ovih razloga, reproduktivni biolozi sve vise insistiraju na "kvalitetu" jajne celije koji bi iz sasvim razumljivih razloga omogucio veci procenat uspesnosti procedura asistirane reprodukcije.
Jedno od opstih biloskih nacela glasi da je za pravilan rast i razvoj bilo koje strukture neophodna odgovarajuca podrska u pogledu vaskularizacije. Dobra i nekompromitovana vaskularizacija omogucavaju snabdevanje folikula kiseonikom, hranljivim materijama i ne manje vaznim faktorima kao sto su hormoni, regulatori i stimulatori rasta, odbrambeni humoralni i celularni faktori i sl.
Ovo je samo deo razloga zbog cega prilikom procene kvaliteta folikula treba razmisljati ne samo o njegovim dimenzijama i obliku vec i o drugim faktorim kao sto je vasuklarna perifolikularna mreza i kvantifikacija krvnog protoka kroz jajnik.
Najveci uspeh u lecenju kondiloma su pokazale kombinovane metode, npr. vaporizacija+citostatici ili vaporizacija+interferon. Cesto pitanje pacijenata "da li je vaporizacija+citostatik+interferon jos efikasnija od navedenih kombinacija" je logicno, ali sa stanovista imunologije antiteticno, sto bi znacilo da ova trostruka kombinacija nije efikasnija u odnosu na kombinacije vaporizacija+citostatici ili vaporizacija+interferon.
Rane komplikacije lecenja kondiloma (bez obzira na metodu) su najcesce pecenje pri mokrenju, bolovi pri sedenju, pojacani i izmenjeni vaginalni sekret, dok se bolovi u preponama, blago povisena temperatura i otok javljaju retko i to narocito kod "zapustenijih" slucajeva. U kasne komplikacije spadaju osecaj suvoce prilikom odnosa, kao i bolovi i pucanje sluzokoze vulve prilikom odnosa. Sve navedene komplikacije nestaju najkasnije 2-3 meseca posle intervencije. Laser-vaporizaciona tehnika daje najmanji broj komplikacija koje su po duzini trajanja i intenzitetu najslabije izrazene u odnosu na sve ostale metode lecenja kondiloma. Intenzitet i trajanje post-intervencijskih nezeljenih tegoba najvise zavise od duzine trajanja intervencije, lokalizacije kondiloma kao i velicine zahvacenih povrsina. Nasa ordinacija poseduje opremu za primenu bilo koje od navedenih metoda lecenja kondiloma, ali posle visegodisnjeg iskustva u radu laser-vaporizacionom tehnikom ona se pokazala kao jedna od najefikasnijih i sto je najvaznije jedna od najbezbednijih metoda za pacijente.
