Optimized for 1024x768 resolution
|
Toksoplazma, konizacija, inseminacija, hlamidija, mikoplazma i ureaplazma, histeroskopija, kolposkopija, kondilomi, 3D/4D ultrazvuk, 3D/4D ultrazvuk u praksi |
IMUNOKONTRACEPCIJA
Atutori:
Bubanovic Ivan,
Najman Stevo
Iz predgovora monografije
Imunokontracepcija predstavlja jednu od najmladjih grana
imunologije i pored cinjenice da istrazivanja na ovom polju traju poslednjih sto
godina. Revolucionarni napredak imunokontracepcionih procedura omogucila su nova
otkrica na polju genetike, molekularne biologije i imunologije. Prve
kontracepcione vakcine su za antigensku osnovu imale cele
celije ili cak ekstrakte tkiva i organa, tako da nije moglo biti reci o
precizno definisanim antigenima vakcine. Tek u poslednjih dvadeset godina u
koncept imunokontracepcije uvedene su vakcine bazirane na jednom antigenu ili
cak antigenskom epitopu, sto je omogucilo veliki napredak u ovoj oblasti.
Ogranicenja klasicnog pristupa u resavanju problema kontrole radjanja ticu se
komfora, cene, efikasnosti, mogucih komplikacija i mogucnosti neselektivne
primene na vecu grupu zivotinja i ljudi. Klasicna kontracepciona sredstva je
prakticno nemoguce primeniti na velikoj populaciji ljudi ili zivotinja bez
angazovanja ogromnog broja strucnih lica koja bi sprovodila i nadzirala citavu
proceduru. Kontracepcione vakcine u tom smislu donose pravu revoluciju. Ova
mogucnost je narocito dobila na znacaju razvojem tehnologije rekombinantne DNK i
otvaranjem mogucnosti kreiranja mikroorganizama koji bi bili nosioci
kontracepcione vakcine. Zivi mikroorganizmi korisceni kao antigenska osnova
kontracepcione vakcine pruzaju mogucnost epidemijske imunizacije citavih
populacija zivotinja, dok epidemijski model primene kontracepcione vakcine na
ljudima daje ovim vakcinama zastrasujuce karakteristike bioloskog oruzja.
Nasi
motivi za pisanjem ove publikacije bazirani su na velikom znacaju
kontracepcionih vakcina, koje je realno ocekivati u buducnosti, i cinjenici da
su dostignuca u ovoj oblasti u nasoj literaturi neadekvatno ispracena. S obzirom
da se radi o prilicno kompleksnoj i obimnoj materiji, prilikom pisanja ove
publikacije ogranicili smo se na opisivanje najvaznijih imunskih mehanizama na
kojima se temelje mehanizmi dejstava kontracepcionih vakcina, kao i na
najvaznije rezultate istrazivanja razlicitih antigena sa imunokontracepcionim
potencijalom. U nameri da prikazemo samo najbitnije momente problematike
imunokontracepcije, posli smo od pretpostavke da je vecina citalaca upoznata sa
osnovama imunologije i reprodukcije sisara, tako da smo odustali od detaljnih
opisa mehanizama koji se mogu naci u literaturi iz opste imunologije,
embriologije, genetike i reprodukcije. Od ovakvog pristupa prezentaciji materije
odustali smo samo u poglavlju o imunskoj toleranciji, autoimunosti i
infertilitetu, zbog cinjenice da su mehanizmi akcije imunokontracepcionih
vakcina veoma slicni autoimunskim procesima, kao i zbog najcescih i najtezih
komplikacija imunokontracepcionih procedura koje se pojavljuju u obliku
autoimunskih procesa na gonadama i drugim organima.
Citaoci koji bi zeleli da upotpune svoja znanja iz podrucja
imunokontracepcije preporucujemo autore kao sto su: Naz, Gupta, Moudgal,
Primakoff, Lea, Afzalpurkar, Umashashi, Radhakantha, Moodbidri, Kenneth, Koyama,
Barlow, Govinda itd.
Autori
Izdavac: Mrljes - Beograd, 2002.
96 str., 31 ilustracija i 147 referenci.
ISBN 86-82271-72-9
Izdanje je rasprodato
designed by Ivan Bubanovic