IMUNOKONTRACEPCIJA
Download knjige u .pdf formatu
Atutori:
Bubanovic Ivan,
Najman Stevo
Iz predgovora monografije
Imunokontracepcija predstavlja jednu od najmladjih grana imunologije i
pored cinjenice da istrazivanja na ovom polju traju poslednjih sto godina.
Revolucionarni napredak imunokontracepcionih procedura omogucila su nova otkrica
na polju genetike, molekularne biologije i imunologije. Prve kontracepcione
vakcine su za antigensku osnovu imale cele
celije ili cak ekstrakte tkiva i organa, tako da nije moglo biti reci o
precizno definisanim antigenima vakcine. Tek u poslednjih dvadeset godina u
koncept imunokontracepcije uvedene su vakcine bazirane na jednom antigenu ili
cak antigenskom epitopu, sto je omogucilo veliki napredak u ovoj oblasti.
Ogranicenja klasicnog pristupa u resavanju problema kontrole radjanja ticu se
komfora, cene, efikasnosti, mogucih komplikacija i mogucnosti neselektivne
primene na vecu grupu zivotinja i ljudi. Klasicna kontracepciona sredstva je
prakticno nemoguce primeniti na velikoj populaciji ljudi ili zivotinja bez
angazovanja ogromnog broja strucnih lica koja bi sprovodila i nadzirala citavu
proceduru. Kontracepcione vakcine u tom smislu donose pravu revoluciju. Ova
mogucnost je narocito dobila na znacaju razvojem tehnologije rekombinantne DNK i
otvaranjem mogucnosti kreiranja mikroorganizama koji bi bili nosioci
kontracepcione vakcine. Zivi mikroorganizmi korisceni kao antigenska osnova
kontracepcione vakcine pruzaju mogucnost epidemijske imunizacije citavih
populacija zivotinja, dok epidemijski model primene kontracepcione vakcine na
ljudima daje ovim vakcinama zastrasujuce karakteristike bioloskog oruzja.
Nasi motivi za pisanjem ove publikacije bazirani su na velikom znacaju
kontracepcionih vakcina, koje je realno ocekivati u buducnosti, i cinjenici da
su dostignuca u ovoj oblasti u nasoj literaturi neadekvatno ispracena. S obzirom
da se radi o prilicno kompleksnoj i obimnoj materiji, prilikom pisanja ove
publikacije ogranicili smo se na opisivanje najvaznijih imunskih mehanizama na
kojima se temelje mehanizmi dejstava kontracepcionih vakcina, kao i na
najvaznije rezultate istrazivanja razlicitih antigena sa imunokontracepcionim
potencijalom. U nameri da prikazemo samo
najbitnije momente problematike imunokontracepcije, posli smo od pretpostavke da
je vecina citalaca upoznata sa osnovama imunologije i reprodukcije sisara, tako
da smo odustali od detaljnih opisa mehanizama koji se mogu naci u literaturi iz
opste imunologije, embriologije, genetike i reprodukcije. Od ovakvog pristupa
prezentaciji materije odustali smo samo u poglavlju o imunskoj toleranciji,
autoimunosti i infertilitetu, zbog cinjenice da su mehanizmi akcije
imunokontracepcionih vakcina veoma slicni autoimunskim procesima, kao i zbog
najcescih i najtezih komplikacija imunokontracepcionih procedura koje se
pojavljuju u obliku autoimunskih procesa na gonadama i drugim organima. Citaoci koji bi zeleli da upotpune svoja znanja
iz podrucja imunokontracepcije preporucujemo autore kao sto su: Naz, Gupta,
Moudgal, Primakoff, Lea, Afzalpurkar, Umashashi, Radhakantha, Moodbidri,
Kenneth, Koyama, Barlow, Govinda itd.
Autori
Izdavac: Mrljes - Beograd, 2002.
96 str., 31 ilustracija i 147 referenci.
ISBN 86-82271-72-9
Izdanje je rasprodato