Optimized for 1024x768 resolution
Intrauterina Inseminacija - IUI
Dr. Ivan Bubanovic
"Medica Centar" - Nis, Srbija
tel. 018-249-178, 064-2951-004
Metode vestackog ili potpomognutog (asistiranog) oplodjenja obuhvataju metode kojima se kontrolise i potpomaze ne samo oplodjenje, vec i transport spermatozoida i jajne celije, zametaka, implantacija i razvijanje trudnoce. Merilo uspesnosti svih tehnika vestackog oplodjenja je procenat oplodjenih jajnih celija, ostvarenih trudnoca i konacno zivorodjene i donesene dece. Sve metode vestacke oplodnje mogu se vrsiti u prirodnom menstrualnom ciklusu ili u ciklusu sa stimulisanom ovulacijom. Uzevsi ukupno, pojedinacni uspeh (uspeh po jednom ciklusu) za bilo koju metodu asistiranog oplodjenja iznosi 12 - 45% (podaci iz literature). Zbirni uspeh kroz 4 - 6 ciklusa iznosi 45 - 75% (podaci iz literature). Trudnoce dobijene nekom od metoda vestackog oplodjenja opterecene su povisenim rizikom za spontani pobačaj i kasnije komplikacije u trudnoci, dok se kongenitalne malformacije i hromozomske anomalije javljaju sa jednakom ucestaloscu kao u spontano zacetim trudnocama.
U tehnickom smislu, Inseminacija predstavlja najjednostavniji oblik asistiranog oplodjenja. Vremenom su razvijene razlicite modifikacije inseminacije kao sto su, cervikalna, intrauterina i intratubarna. Osim toga, inseminacija se moze izvoditi cistom spermom posle likvefakcije ili "obradjenom" spermom kada se upotrebljavaju razlicite laboratorijske tehnike centrifugiranja, ispiranja medijumima i kondicioniranja spermatozoida. Iako se metoda inseminacije bira u odnosu na parametre spermograma i ostale detalje koji opterecuju neplodni par razlike u stepenu efikasnosti razlicitih tehnika inseminacije su veoma male. Najcesce izvodjena modifikacija inseminacije je tzv. Intrauterina Inseminacija (IUI) "neobradjenom" ili "obradjenom" (centrifugiranje, ispiranje medijumima, kondicioniranje) spermom. Inseminacija moze biti homologa (spermom supruga) ili heterologa tzv. heteroinseminacija (spermom najcesce nepoznatog donatora) koja se obavlja samo u drzavnim ustanovama.
IUI podrazumeva unosenje specijalno pripravljene sperme supruga ili partnera u matericu pri cemu temeljni preduslov za inseminaciju predstavljaju prohodni jajovodi. Najcesca indikacija za inseminaciju je smanjena oplodna moc muskarca, mala ili slabija pokretljivost spermatozoida, nepovoljan kvalitet sluzi grlica materice ili prisustvo anti-spermatozoidnih antitela, kao i nepoznati uzroci steriliteta. Moze se sprovoditi u prirodnom ili stimulisanom ciklusu. Uz ciklus monitoring: ultrazvucna folikulometrija, procena "kvaliteta" (receptivnosti) endometrijuma, (npr. 3D angio/Doppler ultrazvucni pregled) i LH timing uspesnost ove metode iznosi 7-20% (prema razlicitim autorima). Efikasnost heteroinseminacije je znatno veca i u zavisnosti od fertilne sposobnosti zene moze da bude i veca od 50%.
IUI moze da bude pracena odredjenim komplikacijama koje po intenzitetu i ozbiljnosti mogu da budu blage pa do veoma ozbiljnih. U blaze komplikacije spadaju bolovi (grcenje materice), mucnina, povracanje i povisena temperatura. Ozbiljnije komplikacije podrazumevaju endometritis, adneksitis, tuboovarijalni apsces(i), parametritis i peritonitis. U posebnu grupu komplikacija spadaju alergijske komplikacije pa cak i anafilakticki sok. Sve komplikacije su ucestalije i intenzivnije ukoliko se IUI izvodi "nepripremljenom" spermom. Ucestalost i intenzitet komplikacija su znacajno manji kada se inseminacija izvodi "obradjenom" spermom.
Priprema pacijenata za inseminaciju podrazumeva uradjen spermogram sa spermokulturom i u bakterioloskom smislu uredan vaginalni i cervikalni bris, HSG koji pokazuje prohodnost jajovoda, povoljni parametri folikulometrije, nepostojanje zapaljenjskih procesa materice i adneksa, brijanje i apstinencija od jela i pica u trajanju od najmanje 5 sati. Posle inseminacije obicno se preventivno daju antibiotici, po potrebi kortikosteroidi, analgetici i antiemetici. Citotek aplikovan u zadnji forniks vagine posle inseminacije moze poboljsati aspiracione pokrete materice i prokrvljenost endometrijuma, sto je u osnovi funkcija prostaglandina iz sperme.
Teoretski, inseminacija predstavlja metodu sa dubokom i snaznom medicinskom logikom. Mehanizmi koji bi mogli biti ukljuceni u objasnjenje efikasnosti inseminacije su skracivanje puta (za oko 5-8 cm) koji spermatozoidi moraju proci u prirodnim uslovima. U slucajevima manjeg broja spermatozoida i njihove slabije pokretljivosti ovo bi zaista mogao biti snazan argument u korist inseminacije. Osim toga, inseminacijom se "preskace" vagina i grlic ciji sekreti mogu biti "neprijateljski" iskomponovani prema spermatozoidima, bilo da se radi o "kiseloj" vagini, cervikalnim infekcijama ili prisustvu antitela. Manipulacije spermom kao sto su ispiranje i kondicioniranje takodje mogu osloboditi spermatozoide "nekvalitetne" semene tecnosti, antitela, toksina bakterija i sl. Postoji jos nekoliko manje vaznih argumenata koji pruzaju snaznu teoretsku podrsku inseminaciji. Medjutim, veliki broj ginekologa prakticara se slaze u misljenju da efikasnost inseminacije nije velika i da je u velikom neskladu sa navedenim teoretskim razlozima koji inseminaciji daju snaznu medicinsku logiku. Za objasnjenje "neocekivane (ne)efikasnosti" inseminacije verovatno su odgovorni mehanizmi koji nam jos nisu dovoljno jasni i cinjenica da oplodjenje nije jednostavni "sudar" jajne celije i spermatozoida ili mehanicko prodiranje spermatozoida u jajnu celiju. Oplodjenje je mnogo vise od toga i predstavlja neku vrstu lancane ili kaskadne reakcije izmedju spermatozoida i prateceg kompleksa jajne celije, kao i same jajne celije. Sustinu ovog procesa predstavlja niz receptorskih reakcija spermatozoida i zone pelucide (omotac jajne celije), kao i spermatozoida i jajne celije koje su verovatno jako kompromitovane kod pacijenata koji spadaju u kategoriju "pogodnih" za inseminaciju, a to su najcesce pacijenti sa oligospermijom, hipospermijom i astenospermijom. Jednostavnijim recima receno, pre samog oplodjenja spermatozoid mora da se "predstavi" zoni pelucidi i jajnoj celiji, odnosno da svojim receptorima "otkljuca" i zonu pelucidu i jajnu celiju. Da stvar bude jos komplikovanija, i nakon prodiranja u jajnu celiju spermatozoid prolazi dodatene "testove" koji se opet baziraju na interakciji komplementarnih molekula. Svaka greska ili izostanak neke od navedenih faza oplodjenje cine nemogucim ili neuspesnim. Ovo bi moglo biti objasnjenje za diskrepancu izmedju velike medicinske logike i niskog stepena efikasnosti inseminacije. Ukoliko zelite da saznate vise o tome kliknite ovde, ili pogledajte sledece animacije: 1, 2, 3.
|
|
|
|||
|
|
|
|||
|
|
|
|||
|
|
|||||
Animacije noromalnog oplodjenja:
Postoje podaci u literaturi da tretman spermatozoida u hiperbaricnoj komori (komora sa povecanim pritiskom i koncentracijom kiseonika) moze poboljsati parametre spermograma i efekte inseminacije. Takodje, postoje podaci da ultrazvucni tretman grlica neposredno posle inseminacije moze doprineti aktivaciji aspiracionih pokreta materice koji pomazu i usmeravaju kretanje spermatozoida u pravcu jajovoda. U Srbiji nema mnogo ginekologa sa iskustvom u primeni ovih pomocnih metoda pre i u toku inseminacije. Istina, veoma su retke i publikacije i radovi anglosaksonskih i ostalih autora na ovu temu, sto ukazuje na mogucnost da hiperbaricni tretman spermatozoida i ultrazvucna stimulacija uterusa nisu doveli do spektakularnih poboljsanja rezultata inseminacije.
Pravilna procena vremena (timing) inseminacije je takodje veoma vazan faktor uspesnosti ove metode. U tom smislu veoma je vazno pravilno proceniti zrelost folikula (zapremina folikula i endometrijuma, kao i prokrvljenost folikula i endometrijuma) sto se sa lakocom postize 3D ultrazvucnim merenjima i 3D angio/Doppler ultrazvucnim pregledom (vidi galeriju slika i video klipova 1 i 2)
designed by Ivan Bubanovic