Intrauterina Inseminacija - IUI
Metode vestackog ili potpomognutog ( asistiranog ) oplodjenja obuhvataju metode kojima se kontrolise i potpomaze ne samo oplodjenje, vec i transport spermatozoida i jajne celije, zametaka, implantacija i razvijanje trudnoce. Merilo uspesnosti svih tehnika vestackog oplodjenja je procenat oplodjenih jajnih celija, ostvarenih trudnoca i konacno zivorodjene i donesene dece. Sve metode vestacke oplodnje mogu se vrsiti u prirodnom menstrualnom ciklusu ili u ciklusu sa stimulisanom ovulacijom. P ojedinacn a uspesnost (uspeh po jednom ciklusu ) za bilo koju metodu asistiranog oplodjenja iznosi 12 - 45% (podaci iz literature). Zbirni uspeh kroz 4 - 6 ciklusa iznosi 45 - 75% ( iskustva autora citiranih u literaturi). Trudnoce dobijene nekom od metoda vestackog oplodjenja opterecene su povisenim rizikom za spontani pobacaj i kasnije komplikacije u trudnoci, dok se kongenitalne malformacije i hromozomske aberacije javljaju sa jednakom ucestaloscu kao u spontano zacetim trudnocama.
U tehnickom smislu, Inseminacija predstavlja najjednostavniji oblik asistiranog oplodjenja . U isto vreme, cena intervencije je visetruko niza u odnosu na druge metode potpomognute reprodukcije. Vremenom su razvijene razlicite modifikacije inseminacije kao sto su, cervikalna, intrauterina , intratubarna cak i intraperitonealna . Osim toga, inseminacija se moze izvoditi cistom spermom posle likvefakcije ili "obradjenom" spermom kada se upotrebljavaju razlicite laboratorijske tehnike centrifugiranja, ispiranja medijumima i kondicioniranja spermatozoida. Iako se metoda inseminacije bira u odnosu na parametre spermograma i ostale detalje koji opterecuju neplodni par razlike u stepenu efikasnosti razlicitih tehnika inseminacije su veoma male. Najcesce izvodjena modifikacija inseminacije je tzv. Intrauterina Inseminacija (IUI) "neobradjenom" ili "obradjenom" (centrifugiranje, ispiranje medijumima, kondicioniranje) spermom. Inseminacija moze biti homologa (spermom supruga) ili heterologa tzv. heteroinseminacija (spermom najcesce nepoznatog donatora) koja se obavlja samo u drzavnim ustanovama.
IUI podrazumeva unosenje specijalno pripravljene sperme supruga ili partnera u matericu pri cemu temeljni preduslov za inseminaciju predstavljaju prohodni jajovodi. Najcesca indikacija za inseminaciju je smanjena oplodna moc muskarca, mala ili slabija pokretljivost spermatozoida, nepovoljan kvalitet sluzi grlica materice ili prisustvo anti-spermatozoidnih antitela, kao i nepoznati uzroci steriliteta. Moze se sprovoditi u prirodnom ili stimulisanom ciklusu. Uz ciklus monitoring: ultrazvucna folikulometrija, procena "kvaliteta" (receptivnosti) endometrijuma, ( npr. 3D angio/Doppler ultrazvucni pregled )nivo estrogenai LH timing uspesnost ove metode iznosi 7-20% (prema razlicitim autorima). Efikasnost heteroinseminacije je znatno veca i u zavisnosti od fertilne sposobnosti zene moze da bude i veca od 50%.
 |
|
Indikacije za IUI su:
1. Cervikalni faktor i steriliteta
2. Odsustvo vaginalne ejakulacije:
- problem hipospadije
- retrogradna ejakulacija
- impotencija
- maligna oboljenja testisa uz prethodnu krioprezervacij usperme
- 3. Poremecaji spermatogeneze:
- asteno s permija (astenozoospermia)
- oligospermija (oligozoospermia)
- teratospermija (teratozoospermia)
5. Idiopatski sterilitet
Posetite nasu stranicu Spermogram
IUI moze da bude pracena odredjenim komplikacijama koje po intenzitetu i ozbiljnosti mogu da budu blage pa do veoma ozbiljnih. U blaze komplikacije spadaju bolovi (grcenje materice), mucnina, povracanje i povisena temperatura. Ozbiljnije komplikacije podrazumevaju endometritis, adneksitis, tuboovarijalni apsces(i), parametritis i peritonitis. U posebnu grupu komplikacija spadaju alergijske komplikacije pa cak i anafilakticki sok. Ozbiljije komplikacije inseminacije su ekstremno retka pojava. Sve komplikacije su ucestalije i intenzivnije ukoliko se IUI izvodi "nepripremljenom" spermom. Ucestalost i intenzitet komplikacija su znacajno manji kada se inseminacija izvodi "obradjenom" spermom.
Priprema pacijenata za inseminaciju podrazumeva uradjen spermogram sa spermokulturom i u bakterioloskom smislu uredan vaginalni i cervikalni bris, HSG koji pokazuje prohodnost jajovoda,povoljni parametri folikulometrije, nepostojanje zapaljenjskih procesa materice i adneksa, brijanje i apstinencija od jela i pica u trajanju od najmanje 5 sati. Posle inseminacije obicno se preventivno daju antibiotici, po potrebi kortikosteroidi, analgetici i antiemetici. Citotek aplikovan u zadnji forniks vagine posle inseminacije moze poboljsati aspiracione pokrete materice i prokrvljenost endometrijuma, sto je u osnovi funkcija prostaglandina iz sperme.
|
|
|
||||||
|
|
|
||||||
| ||||||||
Postoje podaci u literaturi da tretman spermatozoida u hiperbaricnoj komori (komora sa povecanim pritiskom i koncentracijom kiseonika) moze poboljsati parametre spermograma i efekte inseminacije. Takodje, postoje podaci u literaturi da ultrazvucni tretman grlica neposredno pre ili posle inseminacije moze doprineti aktivaciji aspiracionih pokreta materice koji pomazu i usmeravaju kretanje spermatozoida u pravcu jajovoda.
Pravilna procena vremena (timing) inseminacije je takodje veoma vazan faktor uspesnosti ove metode. U tom smislu veoma je vazno pravilno proceniti zrelost folikula (zapremina folikula i endometrijuma, kao i prokrvljenost folikula i endometrijuma) sto se sa lakocom postize 3D ultrazvucnim merenjima i 3D angio/Doppler ultrazvucnim pregledom (vidi galeriju slika i video klipova 1 i 2).
Poznato je da neaktivirani spermatozoidi, cak i kada ih ima u dovoljnom broju, ne mogu oploditi jajnu celiju. U tom smislu adekvatna priprema za inseminaciju moze u znacajnoj meri popraviti sanse za uspeh same procedure. Aktivirani spermatozoidi se krecu brze, usmerenije, izdrzljiviji su i sto je najvaznije mogu da se probiju kroz zonu pelucidu (adneksalni oocitni kompleks). Postoji vise nacina za efikasnu aktivaciju spermatozoida, a tehnika koja ce biti upotrebljena zavisi od mogucnosti, navika i iskustva lekara koji radi insemiinaciju. Faktori koji su odgovorni za aktivaciju spermatozoida su brojni, a u literaturi su opisani mehanicki faktori, hormonski, imunski i faktori cervikalnog sekreta.
Od hormonskih faktora najcesce se pominju prostaglandini i progesteron. Aktivacija spermatozoida dodavanjem prostaglandina i progesterona medijumu kojim se vrsi inseminacija je jednostavna, brza i pouzdana.
Mehanicki faktori mogu biti razlicite prirode, ali novija istrazivanja su potvrdila starija zapazanja da kratkotrajni ultrazvucni tretman ejakulta (spermatozoida) dovodi do aktivacije neobicno velikog procenta spermatozoida. Sto se tice cervikalnih i imunskih faktora aktivacije spermatozida, neki autori misle da se u stvari radi o istim faktorima (antitelima iz cervikalne sluzi) koja preko komplementarnih receptora aktiviraju spermatozoide.
2.Kpker W. Intrazytoplasmatische Spermatozoeninjektion. TW Gynkologie 1996; 9:178-185
3. Al-Hasani S, Ludwig M et al. Intrazytoplasmatische Spermieninjektion nach MESA oder PESA und TESE. gyn 1996, 1:58-66.